Чланице Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, УНЕСКО, 21. фебруар прогласиле су Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања различитости, али и толеранције и разумевања. Брига о матерњем језику је начин доказивања културне свести народа о властитом идентитету.

Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама и медијима.

Сваке године наша школа обележава овај дан разним активностима које подстичу неговање и очување матерњег језика.Трудимо се да припремимо радионице које ће увек на нов, а интересантан начин говорити о матерњем језику. Говорили смо о значају и пореклу ћирилице, историјском развоју српског књижевног језика. Често смо се у радионицама освртали на правопис, радећи на језичким недоумицама, употреби великог слова, састављеном и растављеном писању речи, интерпункцији.

Ове године инспирацију за рад пронашли смо у језичким изразима, али и речима које су предмет честих грешака. Ученици осмог разреда припремили су паное на којима су илустровали најчешће грешке у јеичким изразима и речима. Истакли су примере којима су желели да укажу на важност и значај овог језичког проблема.

Радионицу је осмислила и водила професорка српског језика и књижевности, Весна Марјанов.