Да би се дете у окружењу у ком одраста осећало сигурно, није довољно само да га заштитимо када се насиље већ догоди. Потребно је да зна да сме да каже када нешто није у реду; да постоји одрасла особа која ће га чути и схватити озбиљно; да породица, школа, институције и заједница препознају ризике и реагују на време. Потребно је и да дете уме да препозна насиље, али и односе који почивају на поштовању, подршци и солидарности. Јер безбедност и добробит нису привилегија, већ право сваког детета.
Управо зато ће Дечија недеља 2026. године бити обележена под слоганом:
„Да би деца срећна била: Љубав и поштовање, а не сила!“
Као највећа и најзначајнија манифестација за заштиту и промоцију права детета у Републици Србији, Дечија недеља већ преко девет деценија скреће пажњу јавности на оно што је за децу и одрастање у датом тренутку најважније. Она је истовремено празник детињства и прилика да као друштво проверимо колико заиста децу чујемо, колико разумемо свет у ком одрастају и колико смо спремни да тај свет мењамо када није довољно добар за њих. Традиција обележавања Дечије недеље датира још од 1934. године, а на иницијативу Пријатеља деце Србије је 1987. укључена у Закон о друштвеној бризи о деци, а касније, 2018. године, у Закон о финансијској подршци породица са децом.
Ова манифестација се увек изнова прилагођава специфичним и новим потребама деце, тако да је постала и остала препознатљив симбол подршке у остваривању права детета, као и идентификацији области које захтевају додатну пажњу и интервенцију.
Због тога се ове године посебан фокус ставља на право детета на заштиту свих облика насиља. Ово право представља основно право утврђено Конвенцијом о правима детета коју је Република Србија ратификовала и обавезала се на стварање сигурног окружења у породици, институцијама и широј друштвеној средини. Да би се то остварило, потребно је широко уједињавање свих друштвених актера, од породице, институција, удружења грађана, активиста, академске заједнице, до доносиоца одлука. Само уједињеним напорима можемо осигурати да деца одрастају у безбедном и подстицајном амбијенту, где су заштићена, поштована и охрабрена да остваре свој пун потенцијал.
Посебно место у том процесу припада самој деци. Деца најбоље знају како изгледају њихова школа, вршњачки односи, интернет простори у којима проводе време и ситуације у којима се осећају сигурно – или несигурно. Зато током Дечије недеље не желимо само да говоримо о деци, већ пре свега са децом. Њихова искуства, питања, предлози и ставови биће део разговора о томе како изгледа окружење у којем се насиље препознаје на време, подршка тражи без страха, а одрасли умеју да реагују.
Овогодишња Дечија недеља зато неће говорити само о томе како да реагујемо на насиље, већ и о тежем и важнијем питању: како градимо културу у којој је насиља мање?
Како бисмо се задржали на овом питању, циљеви Дечије недеље ће бити посебно усмерени на:
– скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;
– указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене инсти
туције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;
– презентацију до сада постигнутих резултата;
– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце;
– подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права, и оптимални развој сваког детета;
– промоцију активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;
– покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању положаја деце у Републици Србији, и остваривању њихових права;
– скретање пажње деци на њихова права, важност дружења, неговања бриге, подршке и љубави не само за своје најмилије и пријатеље, него за сваког човека и живо биће, јачање вршњачке и међугенерацијске солидарности и комуникације.
Република Србија је у протеклим деценијама развила низ законских и стратешких механизама у области права детета. Неки од најзначајнијих су: Породични закон – уграђује основне принципе Конвенције о правима детета; Закон о финансијској подршци породици са децом – унапређује економске услове за подизање деце (у примени од 2018. године); Општи протокол за заштиту деце од насиља из 2022. године, који унапређује интерсекторску сарадњу у области заштите; посебни протоколи и прописи који уређују поступање система образовања, социјалне и здравствене заштите, полиције и правосуђа у заштити деце од насиља; Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља 2020–2023, са пратећим Акционим планом за 2020-2021, која је представљала претходни стратешки оквир у овој области; као и Закон о основама система образовања и васпитања – кроз одредбе које штите дете у школском систему, укључујући забрану дискриминације и насиља.
Осим тога, успостављено је више тела која се баве правима детета, од којих су нека повремено активна: Савет за права детета (основан 2002) – саветодавно тело Владе; Одбор за права детета при Народној скупштини – делује од 2012. године; Институција Заштитника грађана има посебну улогу у заштити права детета; локални механизми у општинама и градовима, као што су локални савети за права детета, доприносе практичној реализацији права у заједници. Постојање механизама је, међутим, само први корак – њихов стварни значај види се онда када су доступни деци и породицама, када различити системи сарађују и када заштита функционише у пракси.
Међународни оквир заштите права детета, поред саме Конвенције, допуњују и Факултативни протоколи уз Конвенцију о правима детета, као и Конвенција Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања – Ланзарот конвенција. Ови документи су посебно значајни у контексту савремених ризика по безбедност деце, који се данас не завршавају на вратима породице или школе, већ се све више преносе и у дигитално окружење.
Осим тога, овогодишња Дечија недеља је изузетно важна, јер се наслања на нови предлог Програма за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2026–2030. године, инсистирајући на превенцији пре реакције, раном препознавању ризика и координисаном деловању различитих система, уз јасну и недвосмислену поруку о нултој толеранцији према насиљу над децом и младима.
Ипак, не смемо заборавити да је потребно и усвајање нове националне стратегије у области права детета, будући да је Национални план акције за децу престао да важи 2015. године. Од кључне је важности и доношење Закона о правима детета и Заштитнику права детета, којим би се обезбедио независан механизам за унапређење, контролу и координацију реализације дечијих права, као и усклађивање националног законодавства са ратификованим међународним уговорима. И остале стратешке и законодавне механизме неопходно је правовремено и у складу са потребама ревидирати.
Програм активности Дечије недеље реализује се у сарадњи Министарства за бригу о породици и демографију, организације Пријатељи деце Србије, као и мреже Пријатеља деце у свим локалним заједницама где постоје. Поред тога, програм подржавају бројне институције: школе, вртићи, културне установе, локалне самоуправе и организације цивилног друштва.
Промотивни и програмски материјал доставља се свим релевантним институцијама, укључујући министарства, школе, предшколске установе и органе локалне самоуправе, како би се обезбедило јединствено и координисано обележавање манифестације.
Програм активности:
У складу са овогодишњим приоритетима, програм Дечије недеље биће усмерен на рано препознавање ризика и оснаживање деце да препознају и пријаве насиље, на разумевање савремених изазова, посебно у дигиталном окружењу, као и на јачање улоге родитеља, институција и шире заједнице у изградњи односа заснованих на поштовању и разумевању. Кроз седмодневни програм активности на републичком и локалном нивоу, уз пуно и активно учешће деце, Дечија недеља повезаће институције, цивилни сектор, стручњаке, породице… са циљем да се механизми заштите додатно оснаже и да се безбедно окружење за свако дете препозна као заједничка одговорност
Извор: https://www.minbpd.gov.rs/decija-nedelja-2026/
Дечија недеља 2026. – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
